Zdruzen ofanziven potfat protiv lustracijata

VLADE I STAMEN 'SOROSOVI' PRED USTAVNIOT SUD
Otkako stapi na sila na 29 januari 2008 g.,Zakonot za opredeluvanje dopolnitelen uslov za vrsenje javna funkcija ili popularno narecen Zakon za lustracija stana glavna zanimacija za Ustavniot sud.Vece se podneseni tri inicijativi so koi se osporuva ovoj proekt kako sprotiven na ustavot.Izvesen Jonce Cvetkovski e najskromen vo svoeto baranje zatoa sto im naogja mana samo na odredbite koi se odnesuvaat na ustavnite sudii i pretsedatelot na drzavata.Smeta deka treba da se izzemat od 'procistitelniot' proces zatoa sto toa se koselo so zakonot.Najpozamasno e pisanieto potpisano od Fondacijata institut Otvoreno opstestvo Makedonija so izvrsniot direktor Vladimir Milcin,plus famozniot rekorder po podnesuvanje inicijativi pred Ustavniot sud,Stamen Filipov. Vlade i Stamen pred 'znameto' na Soros vsusnost go osporuvaat celiot zakon.Rcisi i nema odredba sto ne ja gledaat kako neustavna.Tie se na mislenje deka so ovoj Zakon se 'osuduva' celiot opstestveno-politicki sistem od 1944 godina do denes sto bilo 'neviden presedan vo edna demokratska i pravna drzava'.Ili deka 'organite na drzavnata bezbednost i nivnite sorabotnici,informatori,rabotele vo soglasnost so navedenite propisi kako i nalozite i potrebite na vladite'.Taka se branea i generalite na Hitler,koi zavrsija so smrtni presudi na Nirnberskiot proces.Ustavnosta na zakonot e sporna i za advokatot Pance Dokuzov od Stip,no negovoto pisamie e bleda kopija na 'sorosovoto'.
Ne e tesko da se tipuva kako ce finisira ovoj zdruzen ofanziven potfat.Sekogas 'sigurniot' Ustaven sud vece se istakna za povece reformski zafati.Se' sto e raskrstuvanje so minatiot sistem ovde se dozivuva kako protivustavna kataklizma.
No sepak da se dade edno viduvanje na ovoj zakon.Zasto treba se da se donese zakonot za lustracija? Zarem ce gi otvarame starite rani koi nekoj gi ima doziveano,ili treba da se potsetime na site tie koi bea kodoseni,zatvarani i ubivani po zatvorite vo Bivsa Jugoslavija.Da gi ostavime kodosite na mira da si ja vrsat svojata rabota,kako vo civilniot,taka i vo politickiot zivot.Zarem treba sega da gi kaznuvame(koga toa e se napravi uste vo 1991 g.) i da gi osuduvame za toa sto go pravele i se' uste go pravat.Pa neli za niv e toa edna obicna rabota,kako i na site tie sto se vraboteni po fabrikite.
Bas bi sakal da procitam nekoe Vase mislenje za ovoj Zakon.